Жарко Кецић, руководилац ИКТ сектора РНИДС-а, учесник панела „Чувари алгоритама“ на конференцији БИЗИТ
09.11.2025.
Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) и Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), у својству Националног ЦЕРТ-а Републике Србије, и ове године суорганизовали су Националну сајбер конференцију, догађај којим обележавају Европски месец сајбер безбедности. На конференцији одржаној 24. октобра дат је преглед ситуације у Србији – од статистика о сајбер криминалу до трендова сајбер напада детектованих у нашој земљи. Речи је било о пројектима Националног ЦЕРТ-а у погледу размене информација о ризицима у сајбер простору и пружања раних упозорења. Примена вештачке интелигенције и начин на који иста трансформише поље информационе безбедности била је тема једног панела, а током догађаја разговарало се и о управљању ризицима и пројектима посвећеним јачању капацитета у целом екостистему.

Стартапа који послују на пољу сајбер безбедности у Србији нема много. Како послују и чиме се баве постојећи, у различитим фазама развоја, а који пружају сасвим различите услуге, била је тама панела који је модерирала Дијана Милутиновић из РНИДС-а. Њени саговорници били су Владан Тодоровић (NanoWaf), Марко Гордић (The Cyber Protect), Лена Перовић (InSight) и Ненад Зарић (Trickest). Панелисти су се сагласили да је за само оснивање фирме потребно обезбедити одређена средства – било од уштеђевина оснивача, помоћи породице или пријатеља, док је у интензивној фази развоја екстерна финансијска подршка нужна. Осврнули су се на чињеницу да за Србију постоје модалитети финансирања стартапа у раној фази, но, да је и подршка у смислу саветовања, искуства и отварања нових тржишта такође више него добродошла.
С обзиром на технички талент и развијен ИТ сектор у Србији, могло би се очекивати више стартапа на тржишту, но, панелисти су се сагласили да jе тешко одлучити се за покретање стартапа и преузимање улоге оснивача, имајући и виду динамику, напоран рад и сталну неизвесност која је неминовна током процеса. Ненад Зарић је закључио да је сасвим могуће да и српски стартапи ”повуку” велике инвестиције. Но, екосистем је и даље скроман, а већи број стартапа побољшао би положај Србије на радару инвеститора. Долазак до клијената и изградња дистрибутивне мреже јесу тешки, но, често је теже од самог старта разумети ко је идеалан купац и на кога фокусирати продајне поруке, што стартап зна да кошта и времена и новца.
Заштита самог производа, сервиса је важна, па је рана заштита патента нешто што би Владан Тодоровић препоручио будућим оснивачима, уз опрез у преговорима са потенцијалима партнерима, јер се неретко дешава да под маском клијента стоје актери који покушавају да дођу до идеје и технологије у позадини решења.
Панелисти нису могли да понуде одговор на питање када ће Србија добити свог првог једнорога на пољу сајбер безбедности, али су се сагласили да бројнији и богатији екосистем неће шкодити побољшању ни иновационе, ни инвестиционе климе.
Вишегодишња сарадња РНИДС и Националног ЦЕРТ-а (РАТЕЛ) на реализацији Националне сајбер конференције резултирала је догађајем чији значај из године у годину расте, који постаје референтна тачка – у смислу информисања о актуелностима, размене знања, анализе регулаторних прописа, праћења тржишта, а и у смислу окупљања заједнице и стручњака који се баве сајбер безбедношћу.
Конференција је реализована уз подршку Министарства информисања и телекомуникација, организације eGA и фондације Мрежа са сајбер безбедност.
Снимак конференције доступан је на линку.